PODNE - Gošća dana majka ubijene Adriane Dukić

Kad majka izgovori da joj je dete ubijeno sa sedam metaka u školi, na mestu koje je trebalo da bude najsigurnije, onda to više nije samo vest, ni samo presuda roditeljima ubice.  To je rana koja ne zarasta, bol koja ne prolazi i pitanje koje i danas para Srbiju: kako je moguće da su devet detinjstava i život jednog čuvara tako brutalno ugašeni, a da niko neće odgovarati za to? Posle presude roditeljima maloletnog ubice Koste Kecmanovića, majka ubijene Adriane Dukić izgovorila je reči od kojih zastaje dah - da su njenu ćerku ubili ne samo meci, već i tuđi propusti, odsustvo odgovornosti, ljubavi i granica. U zemlji koja još pokušava da se probudi iz noćne more Ribnikara, danas nismo govorili samo o sudskoj odluci već i o suzama roditelja, o deci koja nikada nisu odrasla i o tome da li pravda, ma koliko zakasnela, uopšte može da dodirne ovakav bol. U gostima nam je bila majka ubijene Adriane Dukić - gospođa Biljana Paunović.

U gostima nam je bila i Jovana Cvetković Lazić, žena koja boluje od hereditarnog angioedema, retke i nasledne bolesti zbog koje dolazi do iznenadnih i jakih otoka kože i unutrašnjih organa. Kada se otok pojavi u predelu grla, može da ugrozi disanje i život za svega nekoliko minuta. Upravo kroz takve, životno opasne situacije Jovana je prošla čak 98 puta.Godinama je tragala za pravom dijagnozom, živela u neizvesnosti i strahu od sledećeg napada, a lekari su je upozoravali da bi ostvarenje najveće životne želje – majčinstva – moglo da bude gotovo nemoguće. Ipak, nije odustala. Danas je majka i svojim primerom pokazuje da ni najteža dijagnoza ne mora da znači kraj snova. Kako izgleda život kada nikada ne znate kada će uslediti sledeći napad, kako je uspela da pobedi strah i zašto je njena priča važna za sve koji se bore sa retkim bolestima?